…Neko posmatra život, posmatra čitav svemir, posmatra beskraj…

Priča o prostoru i vremenu, gde se sve prepliće u božanskom redu, gde junaci kreiraju i uništavaju sami sebe, i gde jedna stvar ostaje konstantna: smisao. Put ka smislu.

Kako se događaji nižu, tako i poverenje u autora raste. Junaci postajemo mi sami, odnosno, dok oni otkrivaju sebe iznova, i mi se pronalazimo u njima, iako se okolnosti čine daleko drugačije. Prepoznajemo ih, poznajemo njihov put i osećamo svaki novi korak u njihovoj svesti, svaku novu spoznaju, pad i radost, koje ovaj paradoks, zvani život, nosi.

I dok sebi postavljamo pitanje, mi već znamo, i oduvek smo znali odgovor: Ko nas to posmatra?